MANASTIR PANJEVAC KOD KLENJA

bogomolja-u-Klenju-1

 

Sem predanja o manastiru, nešto obrađenog i lomljenog kamenja, kao i zidove kapele, koju je pre nekoliko godina neko porušio, nikakvih drugih tragova ovog drevnog manastira nema. Prema istraživanju arheologa Dragana Jacanovića, kapela je poticala s kraja 14 ili početka15 veka i predstavljala je živi dokaz o postojanju manastira. Kome je palo na um da počini ovo svetogrđe, kao uvek u ovakvim prilikama, ne zna se.
Ceo kraj gde se nalazio manastir zove se Panjevac i pruža se duž srednjeg toka Velikog potoka, na severoistoku od sela. Taj predeo podseća na manji kanjon, a kapela se nalazila uz samo korito potoka i i bila nad gornjim izvorom. Donji izvor je dvadesetak metara niže, na obali. Oba se smatraju svetim i lekovitim.unutrasnjost-bogomoklje-Dobra-voda-u-Klenju

Severni i istočni deo zida srednjevekovne kapele bio je očuvan u visini oko 1.50 metra. Širina mu je bila 60 santimetara, a zidan je lomljenim kamenom i krečnim malterom. Voda potoka, spuštajući se priličnom nizbrdicom i u velikoj količini u vreme topljenja snega i velikih kiša, porušila je nekada davno deo kapele.
Kada je polovinom poslednje decenije 19. veka sreski pisar iz Golupca na tom izvoru izlečio svoju teško bolesnu sedamnaestogodišnju kćer, kad je ona progledala i prohodala posle nekoliko meseci pijenja i kupanja tom vodom, sagradio je novu kapelu, ali je ostavio dosta dobro očuvani istočni i zapadni deo zida. U kapeli je postavio mermernu ploču s natpisom: Kapelu ovu sagradi o svom trošku u slavu Boga Jovan Ž. Filipović, sreski pisar 22 septembra 1896. godine, Golubac.
Jovan je pronašao negde u blizini metalnu ploču na kojoj je u reljefu bila prikazana Presveta Bogorodica sa malim Isusom, na magaretu koje vodi prepodobni Josif na putu u Egipat. I nju je postavio u svojoj kapeli.
No, ni Jovanova kapela nije izbegla sudbinu one srednjevekovne. I nju je porušila voda Velikog potoka.

Onda je došlo vreme bezverja i satanizovanja srpstva, pa je sveta voda pretvorena u kaljugu za svinje preko leta, i tek kad su mrzitelji crkve propali podignuta je na istom mestu 1987. godine nova kapela, dimenzija 5 h 2,50 metra. Njen ktitor je Lazar Terzić iz Klenja. Kapela je posvećena Svetoj velikomučenici Nedelji, koja se slavi 20 jula po novom kalendaru.
Poviše kapele na jednoj zaravni, delom načinjenoj radom ljudskih ruku, kažu da je bila manastirska crkva. Kamenje i ciglu s njenih zidova, kako se sećao Radoslav Gajić, iskopavao je njegov tast Dobrosav Stević 1930. godine kada je riljao zemlju za vinograd. On je sav taj materijal spakovao u jednom uglu parcele, kao što se pakuju drva u metrove. Sada tamo nema više vinograda, već je sav prostor zarastao u šiblje, a kamen leži razbacan uokolo.

No, još uvek se dobro vidi usek u brdu, načinjen ljudskim radom, da bi se dobio ravan teren za postavljanje crkve. Ceo taj predeo je, inače, urvinast i sa svih strana zaklonjen uzvišenjima. Do manastirišta se stizalo samo idući koritom potoka.
Prema jednom predanju, tu su rimski vojnici ubili devojku koja nije htela da se odrekne hrišćanske vere. Verovalo se da se svake mlade nedelje ona pojavljuju u beloj dugoj haljini rano ujutru i ide prema svetim izvorima.

Svet i sada dolazi s raznih strana na svetu vodu, koja je zbog svoje lekovitosti davno nazvana Dobra voda. Vlada uverenje da leči koštane bolesti i da je veoma dobra za bolesti očiju.

2838 Total Views 3 Views Today

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *