Predeo Bukovik u kojem se nalazio ovaj značajni srednjevekovni manastir pružao se sa obe strane istoimenog potoka što teče između atara sela Bare i sela Beranje. Ovaj potočić, a u nekim dokumentima se beleži kao reka, izvire u potesu Krajac i posle samo dva kilometra ponire u potesu Beranjska livadica. Širina njegovog korita jedva da dostiže jedan metar, a dubina 10-15 santimetara.
Ceo ovaj predeo dobio je ime po izvorima, kojih je bilo desetak: tri na potoku Bukovik, jedan u selu Beranju i šest u Barama. Najpoznatiji su barski izvori: Kod crkve, Šarena voda, Dilidica, Bučura i Donji bunar. Selo, nastalo tu u vreme Turaka, nazvano je, takođe, Bukovik i trajalo je sve do 18. veka a manastir je,  svoj prilici, dobio ime po njemu. Mnogi naši manastiri nazvani su po selima u kojima su bili, a u Braničevu: Rukumija, Nimnik, Peščanica, Bradača.

Na desnoj strani potoka, tu gde je i danas, nalazilo se selo Beranje, a selo Bukovik moglo je biti samo na levoj strani, na prostoru između potoka i današenjeg sela Bare. Upravo tu negde zabeležio je turski pisar između 1530. i 1550. godine, ” u nahiji Pek, kod sela Bukovika, manastir sa 4 monaha i prihodom od 942 akče ”. Olga Zirojević, Crkve i manastiri Pećke patrijaršije do 1683. godine, Beograd 1984. Reč je o jednom od ekonomski najjačih manastira u Braničevu tog vremena, s obzirom na to da je bio dvostruko bogatiji od Vitovnice i Gornjaka. Vitovnica je imala prihod tek 400, a Gornjak 437 akči.

Na žalost, manastir se kao naseljen pominje samo u tom turskom popisu, a već u vreme Murata II, najviše pola veka kasnije, u njemu nije bilo monaha, jer je njegovu imovinu preuzelo selo i na nju plaćalo porez u odgovarajućem iznosu. Posle toga se više ne javlja u istorijskim izvorima.

Šta se dogodilo s ovim značajnim manastirom, izvori ne govore ništa. Zapravo, oni nam ne saopštavaju više nijedan jedini podatak o njemu. Ne znamo ni kada je sagrađen, ni ko je bio njegov ktitor, ni kako je i kada postradao, ni kojem je svecu bio posvećen, pa čak ni gde se tačno nalazio.
Navedeni zapis u turskoj poreskoj knjizi iz 16. veka da je manastir bio kod sela Bukovika upućuje nas, međutim, da ga tražimo na levoj strani potoka, tim pre što na desnoj nema ni tragova manastira, niti sećanja da je nekada tu postojao.

Obišli smo nekoliko puta ceo taj prostor u leto i razgovarali sa više ljudi o tome gde bi manastir mogao biti. Među našim sagovornicima bio je i sveštenik u Barama protonamesnik Dragan Dešić, koji je tu već 30 godina. On je zapisao kazivanja starih ljudi koji su govorili da je manastir bio u blizini svetog izvora, na mestu današnje baračke crkve završene 1928. godine. Po njihovim kazivanjima, pre no što su počele pripreme za podizanje hrama, jer ga prethodno u Barama nije bilo, u selu se pojavila neka devojka Jana i smestila se kod svete vode, gde je najveći deo vremena provodila u molitvama. Išla je stalno bosa, čak i po snegu, a uporno je ponavljala da je tu nekada bio hram i da je Božija volja da opet bude.

Kad je konačno odlučeno da se sagradi crkva i kada je u centru sela obezbeđen plac za to, vodeći ljudi u tom poslu došli su na Crkvište kod svete vode, uzeli jedan oveći kamen sa nekadanjeg hrama i natovarili ga na kola u nameri da ga stave u temelj nove crkve. Volovi, upregnuti u kola, međutim, krenuli su nekih pedesetak metara i stali. Niko više nije mogao da ih pokrene. Onda im je prišla Jana i rekla da ne pokušavaju da nose kamen, nego da ga istovare i crkvu grade tu gde je bila svetinja. Neki su predlagali da se dotera nova zaprega, ali je prevagnula odluka većine da se crkva ipak tu gradi.

No, čim su udarili temelj, kako piše otac Dragan, Jana je nestala, i nikad ništa više o njoj nisu saznali. A crkva je i danas tu, na samom kraju sela, neuobičajeno za naše prilike, jer su crkve i škole u glavnom u sredini naselja.

Od mesta gde je bio manastir do potoka Bukovik ima u pravoj liniji samo 600 metara. I nema nikakvih drugih mesta vezanih za bilo kakav manastir, sem ovog, pa smatramo da je manastir Bukovik bio upravo ovde, možda baš na mestu gde je današnja crkva. Sav predeo oko manastira neodoljivo podseća na ambijente srpskih svetinja: sveta voda u blizini, brdovit teren, potok. I, što je najvažnije, samo mesto gde je bio manastir, upamćeno je kao Crkvište, Svetinja ili Barski manastir, kao i vekovima dugo okupljanje naroda oko njega, ubedljiv su razlog za uverenje da je tu bio srednjevekovni manastir za kojim smo tragali – manastir Bukovik bio upravo ovde .

Postoji verovanje, a potvrđuju ga mnogi istiniti događaji, da sveta voda s molitvama u crkvi pomaže ženama koje ne mogu da imaju decu. Prema rečima oca Dragana više je od sto pedeset žena koje su dobile decu posle uzimanja vode sa izvora i molitvi u hramu. Izvor je posle rata bio dosta zapušten, pod uticajem rigidnog ateizma, ali se sada obnavlja i privlači sve veći broj ljudi iz raznih krajeva.

U selu postoji još jedan sveti i lekoviti izvor pod nazivom Šarena voda, udaljen oko 300 metara severno od crkve. . Smatra se da leči bolesti očiju i da mu je voda veoma zdrava za piće.

Postoji i sveta voda u susednom Beranju, ali gotovo zaboravljena. Izvor se zove Tomina vodica. Ne vezuje se ni za kakav manastir.